Bobija je planina u Zapadnoj Srbiji u delu Azbukovice, koja je okružena Sokolskim i Valjevskim planinama, i Drinom. Nalazi se u blizini Valjeva i Bajine Bašte.
Zbog slabe putne mreže je mnogo manje posećena nego što zaslužuje, ali za prirodu to nikad nije loše. Što manje ljudi i saobraćaja, to lepša priroda, što ovi krajevi i dokazuju. Ovde možete u jednom danu napraviti kružnu turu i posetiti ovaj prirodni raj.
Bobija je udaljena 140 kilometara od Beograda, a od Ljubovije 30 kilometara. U ovim krajevima se nalazi i Crkva brvnara posvećena Svetom knezu Lazaru, a podigao je major Račić u Drugom svetskom ratu. U svojoj šetnji između ovih šumskih predela i uživanju u letu beloglavog supa, možete posetiti i ovo zdanje koje ima drveni zvonik i vidikovac ka Medvedniku koji će vas oboriti s nogu.
Najviši vrh nosi naziv Tornička Bobija i visok je 1272 metara.
Bobija je prepuna četinarskih i bukovih šuma, a tu se nalazi bezbroj pašnjaka i proplanaka na kojima možete videti raznoliku floru i faunu. Preovlađuju bukove i antropogene četinarske šume.
Ne zna se da li su ovi predeli lepši na jesen kada se prošaraju zlatnim i crvenkastim tonovima, ili na proleće kada priroda krene da se budi i zelena boja odmara vaše oči.
Stanovništvo se najviše bavi stočarstvom i voćarstvom, tako da ovde možete naći sve – od odličnog kajmaka i sira do najčešće boćke – šljive i maline.
Bobija je bogata i hladnim izvorima pijaće vode na velikim visinama, a jedan od najpoznatijih je za koji ste možda čuli je izvor „Dobra voda“.
U ovim prirodnim lepotama možete uživati sa bezbroj fenomenalnih vidikovaca sa kojih se pružaju nestvarni pogledi, a ceo kraj presecaju i kanjoni reka Trešnjica, Tribuće i Ljuboviđe.
Bobija je stanište raznolikih predstavnika životinjskog sveta. Jedan od njih je beloglavi sup koga obavezno morate videti, dok se u reci Trešnjici mresti retka vrsta ribe – mladica.
