Торничка Бобија

Бобија је планина у Западној Србији у делу Азбуковице, која  је окружена Соколским и Ваљевским планинама, и Дрином. Налази се у близини Ваљева и Бајине Баште.

Због слабе путне мреже је много мање посећена него што заслужује, али за природу то никад није лоше. Што мање људи и саобраћаја, то лепша природа, што ови крајеви и доказују. Овде можете у једном дану направити кружну туру и посетити овај природни рај.

Бобија је удаљена 140 километара од Београда, а од Љубовије 30 километара. У овим крајевима се налази и Црква брвнара посвећена Светом кнезу Лазару, а подигао је мајор Рачић у Другом светском рату. У својој шетњи између ових шумских предела и уживању у лету белоглавог супа, можете посетити и ово здање које има дрвени звоник и видиковац ка Медведнику који ће вас оборити с ногу.

Највиши врх носи назив Торничка Бобија и висок је 1272 метара.

Бобија је препуна четинарских и букових шума, а ту се налази безброј пашњака и пропланака на којима можете видети разнолику флору и фауну. Преовлађују букове и антропогене четинарске шуме.

Не зна се да ли су ови предели лепши на јесен када се прошарају златним и црвенкастим тоновима, или на пролеће када природа крене да се буди и зелена боја одмара ваше очи.

Становништво се највише бави сточарством и воћарством, тако да овде можете наћи све – од одличног кајмака и сира до најчешће боћке – шљиве и малине.

Бобија је богата и хладним изворима пијаће воде на великим висинама, а један од најпознатијих је за који сте можда чули је  извор „Добра вода“.

У овим природним лепотама можете уживати са безброј феноменалних видиковаца са којих се пружају нестварни погледи, а цео крај пресецају и кањони река Трешњица, Трибуће и Љубовиђе.

Бобија је станиште разноликих представника животињског света. Један од њих је белоглави суп кога обавезно морате видети, док се у реци Трешњици мрести ретка врста рибе – младица.