Србија је пуна мистериозних и тајантвених места за која наука нема објашњења, а једно од њих су и 6 шљива које се налазе око цркве Лазарице близу Пролом Бање и које се уврћу око своје осе.
Црква Лазарица је једина црква-брвнара у овом крају и посвећена је српском цару Лазару. Налази се 2,5 километара од Пролом Бање, а саграђена је у 19. веку на темељима старог храма из 14. века. Њен данашњи назив је Храм светог васкресења Лазара.
У порти Лазарице расту шљиве чија се стабла увијају у истом смеру.
За ово не постоји научно објашњењење.
Стабла се увек увијају из корена, увек у истом смеру, увек их је шест. И како се једна осуши, на њеном месту израсте нова шљива са вретенасто увијеним стаблом. Ове шљиве никада нису имале плода.
Легенда каже да су окренуте ка Косову пратећи војнике који су се овде причестили пред битку на Косову, 25. јуна 1389 године.
Војници су после причешћа шест пута обилазили цркву молећи се за добар исход битке на Косову. Како се војска окретала, тако су се шљиве окретале за њима и увијале у том смеру. И од тог времена оне расту на овај начин. Војници су се заклели да ће при повратку из битке урадити обрнуту литију и тада би се шљиве расплеле. Али они се никад нису вратили. Од тада шљиве тврдоглаво одбијају да се расплету.
Чак и кад су стара стабла одумирала, у дворишту су ницала нова и увијала се, али их је било само шест.
Кажу да се на Видивдан овде чује топот коња, звекет оружја, а кажу и да се на лишћу појаве жуте капи – сузе за херојима који су дали живот за своју земљу и за изгубљеном битком. А то су само нека од многих предања везана за ово магично место.
Међутим, ово није само пука легенда. Кнез Лазар јесте баш овуда прошао и причестио војску, а то потврђују многи путописци и историчари проучавајући карту и путању по којима је кнез Лазар за Косово поље изабрао овај пут, који је уједно био и најкраћи и најсигурнији правац према долини Лаба.
Две године након Косовског боја, мошти цара Лазара стигле управо на ово место. Царица Милица је инсистирала да се тело њеног мужа прво унесе у цркву-брвнару и управо тада је одлучила да се замонаши. Ово место стварно зрачи неком необичном енергијом.
Што је најчудније, за такав раст и увијање не постоји научно објашњење. Оно што је још чудније, стабла осталог дрвећа у дворишту расту нормално, само се ових 6 шљива уврће, и само на овом месту. Одмах поред црквене ограде, стабла шљива расту на уобичајен начин.
Мештани су покушавали да разреше мистерију, па су више пута младе саднице шљива које су се тек увиле носили изван порте и пресађивали их ван порте, али дрвеће, које је пре тога било увијено, ван ограде црквеног дворишта веома брзо би се расплело и наставило би да расте нормално. А на њеном месту у порти би никло ново стабло, наравно увијено. Јер мора их бити шест.
Неки сматрају да се шљиве уврћу под дејством ветрова, или да се окрећу у потрази за светлошћу… Али, онда би се то догађало и са осталим дрвећем, зашто се окрећу само шљиве и зашто само њих шест?
Према још једној легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт. Кажу и да увијене шљиве симболизују слогу и јединство.
Због тога су црква Лазарица, увијене шљиве, Ђавоља варош и многе необичне природне појаве посећени од многих туриста, али и уметника. У овим крајевима зрачи нека необична енергија, магична и древна, а док год не нађу неко рационално објашњење за ове појаве, немамо ниједан разлог да не верујемо у ове легенде.
Мештани такође верују да је ово место исцељујуће, да испуњава жеље и слично, али и да су ове легенде истините, а да наука не мора и не може да открије баш све. А некад и не треба.
Можда ће једног дана неки други хероји наћи начин да расплету ове шљиве и умире духове, а сузе на лишћу замене цвркутом птица.