Победник

У крајњем западном углу платоа Горњега града Београдске тврђаве налази се свима познат споменик Победник, рад вајара Ивана Мештровића и симбол Београда. Иако се можда не свиђа свима, и можда мало одскаче од остатка тврђаве, дефинитивно је постао представник Београда и место које ниједан туриста, ниједна екскурзија или становник Београда не заобиђе. Изгледа прелепо из ког год угла га посматрате, у било које доба године или било које доба дана. Иако је свима познат, мислимо да му ипак треба посветити још мало пажње, иако је сваког дана има више него довољно.

Висок је 14 метара, а чине га бронзана фигура мушкарца са орлом у левој руци и спуштеним мачем у десној. Спуштен мач, окренут на доле, у руци снажне мушке фигуре представља симбол мира и мирољубивости, али је ипак спреман да реагује на потенцијални напад, док му је у другој руци орао. Иако су постојале дилеме да ли у левој руци Победник држи голуба, сокола или орла, постоје списи који потврђују да је у питању орао. Постамент је од камена, а скулптура је урађена у част десетогодишњице пробоја Солунског фронта 7.-8. октобра 1928. године. 

Међутим, споменик који многи сматрају основним симболом Београда – Победник, нимало лако није стигао на место на коме се сада налази и на коме му се сви диве, нити му је првобитно место било баш ту намењено.

Израда и подизање споменика трајали су од 1913. до 1928. године, када градски челници Београда доносе одлуку да се победа у Првом балканском рату обележи подизањем споменика, односно чесме/фонтане. Тада Теразијски трг називају Трг престолонаследника Александра, а одлучују да на средини трга буде постављена огромна камена фонтана (изгледа да смо увек волели фонтане 🙂 ). Тада је председник Општине (Београд је тада био једна општина) Љуба Давидовић известио Мештровића о овом плану и први нацрти споменика посвећени победи у балканским ратовима су били готови за пар месеци.

Сама фонтана је била замишљена са четири лава која би на леђима носили овални базен, а из ње би се издизао мермерни стуб на којем би се налазио Победник, као представник тријумфалних битака, стуба на којој стоји фигура са педесет бронзаних маски, камене шоље са двадесет маски и четири камена лава који носе шољу, а требало је да носи назив „Алегорија“.

Мештровић тада сели свој атеље у Београд, а радио је у сутерену Основне Школе код Саборне цркве, јер је она имала довољно висок плафон за огромног Победника. Таман када су радови били у пуном јеку, избија Први светски рат, Мештровић напушта Београд и скоро сви радови су стали. За време окупације, све ове осим фигуре Победника и лавовских маски, који су били на ливењу, потпуно су биле уништене.

Након завршетка Првог светског рата, поново је покренута идеја о подизању фонтане на Теразијама, али с обзиром на ограничена финансијска средства, плаћено је само ливења фигуре Победника и лавовских маски које су требале да иду уз њега, у фонтани. Међутим, како се од фонтане одустало, дошло је до споразума између Београдске општине и Мештровића да се изради споменик на Теразијама.

Али одмах након што су почели припремни радови на копању темеља и постављању споменика, 1927. године избио је скандал, а Београђани су били против споменика на Теразијама. Проблем је била његова голотиња, али и недостатак српских обележја -шајкаче и опанака. Поводом ове полемике огласио се изјавом и аутор који је навео да би желео да доврши цео пројекат како је са почетка замишљено, али да могу да га поставе где желе (што је у суштини тачно, јер га је он израђивао за новац, па ко га купи, реално има права и да га постави где жели).

Ту је поред тога што је он наг, била проблем и његова намрштеност, па су сви били подељених мишљења – од градских дама, свештеништва, елите, уметника…Било је оних који су сматрали да је наг човек на Теразијама скандал, док су други говорили да је чак и Исус Христ био приказиван наг у многим делима. Даље је била политичка подељеност, оних који су се борили за српски идентитет у односу на оне који су промовисали југословенску идеју. Полемика никад није било доста на овим просторима, али наш Победник их је направио највише што један споменик може.

Полемисало се на најразличитије начине, од ниских до врло духовитих.


Тако су се у новинама шалили да Победника ставе у базен, кад је већ го, па чак и да се постави гигантски стуб, много виши од онога на којем стоји данас, како нико не би видео да је го. И тако сви наивни и чедни, нико голог човека није видео. Да су му и ставили шајкачу и опанке, и даље би био го. А шта би тек рекли сви они италијански и грчки градови препуни голих сулптура.. Омладина Фиренце није много гора од других, све оне наге скулптуре их нису исквариле, чак штавише доводе гомилу туриста, и стварају гомилу нових радних места.


Након дугих расправа одлучено је у београдској Општини да се споменик не постави на Теразијама, већ на  платоу Горњег града Београдске тврђаве, али да голи, предњи део споменика, гледа на мочварну страну, преко реке Саве (овако је много боље, што нам је окренута задњица).

Кажу да је са разлогом овај предњи део окренут ка Аустрији 🙂

Ова одлука Општине о месту постављања Победника се поклопила са завршетком радова на уређењу Савског шеталишта и Великог степеништа на Калемегдану, као и годишњице обележавања пробоја Солунског фронта. Управо у спомен тог догађаја 7. октобра 1928. године је свечано отворен нови део Савске алеје и откривен споменик Победник.

Споменик Победнику је утврђен за културно добро 1992. године.

Данас споменик и плато испод њега дневно посети више од 5.000 туриста. Победник је најфотографисанији и најпопуларнији београдски споменик.

 

 

 

ВЕСТИ: Победник ће бити рестауриран у другој половини 2019. године, тако да неко време неће бити присутан на Калемегдану.

Споменик је постављен 1928. године, делимично на насипу, па се врло брзо накривио. Због тога је већ обнављан од 1989. до 1991, а 1996. године су ојачани темељи. Ипак, поново је дошло до слегања једног дела темеља. На њему данас постоји више оштећења, делимично од метака и гелера, а кажу да је нагнут 30 цм. Оштећено му постоље, као и сам спој са постаментом.