Srbija je puna misterioznih i tajantvenih mesta za koja nauka nema objašnjenja, a jedno od njih su i 6 šljiva koje se nalaze oko crkve Lazarice blizu Prolom Banje i koje se uvrću oko svoje ose.
Crkva Lazarica je jedina crkva-brvnara u ovom kraju i posvećena je srpskom caru Lazaru. Nalazi se 2,5 kilometara od Prolom Banje, a sagrađena je u 19. veku na temeljima starog hrama iz 14. veka. Njen današnji naziv je Hram svetog vaskresenja Lazara.
U porti Lazarice rastu šljive čija se stabla uvijaju u istom smeru.
Za ovo ne postoji naučno objašnjenjenje.
Stabla se uvek uvijaju iz korena, uvek u istom smeru, uvek ih je šest. I kako se jedna osuši, na njenom mestu izraste nova šljiva sa vretenasto uvijenim stablom. Ove šljive nikada nisu imale ploda.
Legenda kaže da su okrenute ka Kosovu prateći vojnike koji su se ovde pričestili pred bitku na Kosovu, 25. juna 1389 godine.
Vojnici su posle pričešća šest puta obilazili crkvu moleći se za dobar ishod bitke na Kosovu. Kako se vojska okretala, tako su se šljive okretale za njima i uvijale u tom smeru. I od tog vremena one rastu na ovaj način. Vojnici su se zakleli da će pri povratku iz bitke uraditi obrnutu litiju i tada bi se šljive rasplele. Ali oni se nikad nisu vratili. Od tada šljive tvrdoglavo odbijaju da se raspletu.
Čak i kad su stara stabla odumirala, u dvorištu su nicala nova i uvijala se, ali ih je bilo samo šest.
Kažu da se na Vidivdan ovde čuje topot konja, zveket oružja, a kažu i da se na lišću pojave žute kapi – suze za herojima koji su dali život za svoju zemlju i za izgubljenom bitkom. A to su samo neka od mnogih predanja vezana za ovo magično mesto.
Međutim, ovo nije samo puka legenda. Knez Lazar jeste baš ovuda prošao i pričestio vojsku, a to potvrđuju mnogi putopisci i istoričari proučavajući kartu i putanju po kojima je knez Lazar za Kosovo polje izabrao ovaj put, koji je ujedno bio i najkraći i najsigurniji pravac prema dolini Laba.
Dve godine nakon Kosovskog boja, mošti cara Lazara stigle upravo na ovo mesto. Carica Milica je insistirala da se telo njenog muža prvo unese u crkvu-brvnaru i upravo tada je odlučila da se zamonaši. Ovo mesto stvarno zrači nekom neobičnom energijom.
Što je najčudnije, za takav rast i uvijanje ne postoji naučno objašnjenje. Ono što je još čudnije, stabla ostalog drveća u dvorištu rastu normalno, samo se ovih 6 šljiva uvrće, i samo na ovom mestu. Odmah pored crkvene ograde, stabla šljiva rastu na uobičajen način.
Meštani su pokušavali da razreše misteriju, pa su više puta mlade sadnice šljiva koje su se tek uvile nosili izvan porte i presađivali ih van porte, ali drveće, koje je pre toga bilo uvijeno, van ograde crkvenog dvorišta veoma brzo bi se rasplelo i nastavilo bi da raste normalno. A na njenom mestu u porti bi niklo novo stablo, naravno uvijeno. Jer mora ih biti šest.
Neki smatraju da se šljive uvrću pod dejstvom vetrova, ili da se okreću u potrazi za svetlošću… Ali, onda bi se to događalo i sa ostalim drvećem, zašto se okreću samo šljive i zašto samo njih šest?
Prema još jednoj legendi, šljive se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt. Kažu i da uvijene šljive simbolizuju slogu i jedinstvo.
Zbog toga su crkva Lazarica, uvijene šljive, Đavolja varoš i mnoge neobične prirodne pojave posećeni od mnogih turista, ali i umetnika. U ovim krajevima zrači neka neobična energija, magična i drevna, a dok god ne nađu neko racionalno objašnjenje za ove pojave, nemamo nijedan razlog da ne verujemo u ove legende.
Meštani takođe veruju da je ovo mesto isceljujuće, da ispunjava želje i slično, ali i da su ove legende istinite, a da nauka ne mora i ne može da otkrije baš sve. A nekad i ne treba.
Možda će jednog dana neki drugi heroji naći način da raspletu ove šljive i umire duhove, a suze na lišću zamene cvrkutom ptica.
