Mislili ste da je grad ljubavi Rim? Pariz? Ne, on je ipak u Srbiji i ima svoj Most ljubavi!
Kada idete kroz Vrnjačku banju, ne možete a da ne primetite da je jedan od mostova malo drugačiji od drugih. Šta ga to razlikuje od ostalih mostića kojima šeta bezbroj turista? Ono što će vam upasti u oči je da se na njegovoj ogradi nalazi ogroman broj zaključanih katanaca.
Most se nalazi u centru Vrnjačke Banje, i nezaobilazan je za sve turiste. Iako ovakvih mostova ima po celom svetu, za ovaj je vezana i lokalna priča o tragičnoj ljubavi dvoje mladih koji su se baš na ovom mostu sastajali dok je njihova ljubav bila najjača.
U pitanju su bili oficir Relja i mlada učiteljica Nada koji su se mnogo voleli i svoju ljubav su na kraju krunisali veridbom.
Venčanje, stvaranje porodice i zajednički život je trebalo da bude sledeća etapa za veliku i epsku ljubav ovo dvoje mladih. Međutim, sudbina je umešala svoje prste, pokvarila planove i srušila sve Nadine snove. Počeo je Prvi svetski rat i Relja, kao oficir, odlazi na front, a zatim u Grčku.
Dok ga Nada čeka kod kuće, Relja se zaljubljuje u prelepu Grkinju sa Krfa, i nedugo zatim raskida veridbu sa Nadom.
Nada to nije mogla da prihvati i teško podnosi da je ljubav njenog života ostavlja zbog druge. Polako umire od tuge i slomljenog srca, izgubivši svaku nadu da će joj se njena prva i jedina ljubav vratiti.
Stanovnike Vrnjačke Banje veoma potresa ovaj tragičan događaj, a naredne generacije devojaka (a vrlo često ćete videti i mladiće) posećuju ovaj most, zaključavaju katance i bacaju ključ u reku. Na taj način pokušavaju da zaključaju svoju ljubav i sačuvaju je onako kakao nesretna Nada nije mogla.
Zaključavanje katanca za ogradu mosta postalo je moda i tradicija za sve zaljubljene parove koji posete Vrnjačku Banju, koliko god godina da imaju. Nemojte se iznenaditi ako vidite parove sa sedim kosama koji takođe žele da očuvaju svoju ljubav što duže je moguće.
Na ogradi ovog mosta stoji zaključano više hiljada katanaca, koji ljubomorno čuvaju, nadamo se sretnije ljubavne priče od Nadine. Međutim, kako ih ljudi bez prestanka kače, zbog količine i težine katanci vrlo često otpadaju, pa ih komunalne službe skupljaju i odnose. Naravno, ne da bi ih bacili, već kako bi ti katanci bili pretopljeni u skulpturu, koja će na drugi način sačuvati zaključane želje i veru u budućnost, i postati još jedan simbol ljubavi u Vrnjačkoj Banji. A ujedno napraviti nova mesta za nove katance, jer će zaljubljenih, hvala Bogu, uvek biti. Ima mesta za svaku ljubav na ovom svetu!
U okolini mosta možete naći više prodavnica i kupiti svoj katanac koji često nema samo jedan ključ, već tri – jedan koji se baca u reku i po jedan za svakog zaljubljenog (mada time zaključavanje gubi smisao, ali kao što svi znamo – sve zvuči romantično kad si zaljubljen). Na katancu je potrebno ispisati imena zaljubljenih, i mogu se naći u raznim bojama, ali prednjači zlatna – što jači, to bolji.
Čak je i Desanku Maksimović pogodila ova priča, pa je napisala pesmu “Molitva za ljubav” koja govori o ovoj nesretnoj ljubavi.
Ubrzo je i most nazvan nazivom – “Most ljubavi”, a na jednom delu njegove ograde stoji ploča sa odlomkom upravo iz Desankine pesme.
Most ljubavi nije jedini simbol ljubavi u Vrnjačkoj Banji. Svakog 14.-og februara se održava festival “Poljubi me”, a tu je i muzički festival “Love fest”.
Festival “Poljubi me“ je takmičenje po raznim kategorijama: najduži poljubac, najstariji par, najatraktivniji par, najudaljeniji par… U dužini poljupca se čak i obaraju rekordi, a u vreme festivala most vrlo često bude okićen stotinama balona u obliku srca. Ove godine je bilo već deseto jubilarno takmičenje, a dele se dosta vredne nagrade – kao što je vikend na Kopaoniku, u Vrnjačkoj Banji, večera za dvoje, i slično. U okviru ove manifestacije, a i povodom vinogradarske slave Svetog Trifuna, taj dan se proslavlja po svim restoranima i kafićima u Vrnjačkoj Banji, a svako svoje slavlje posvećuje kome želi – vinu ili ljubavi. Tako da, bili zaljubljeni ili ljubitelj vina, lepo je provesti dan u ovakvoj atmosferi.
Sve u svemu, iz jedne tužne ljubavne priče se rodila lepa tradicija. Nada, koja je od ljubavi uvenula, nije ni bila svesna da je njeno ime upravo to dalo Vrnjačkoj Banji i mostu – nadu u ljubav i lepu i romantičnu budućnost.