Jelašnička klisura se nalazi u podnožju Stare planine, od Niša je udaljena 15-ak km i ima status prirodnog parka još od 1995. godine. Proglašena je za Park prirode 1. kategorije zaštite jer sadrži prilično očuvan prirodni ekosistem. Ima jedinstvenu floru (između ostalih se ovde može naći i Natalijana Romanda) i faunu (uglavnom ugroženih ptica i dnevnih leptira), a ova prirodna oaza je stavljena pod zaštitu kako bi se ove ugroženi i retki primerci očuvali. Pored toga što je rezervat sa preko 65 endemskih i subendemskih vrsta biljaka, ovde možemo naći neobične oblike stena – dolomitske stubove, potkapine, prozorce, šupljine i taverne. Izgledaće vam kao da ste prešli u drugu dimenziju i neki bajkoviti svet koji savremeni svet još nije uništio.
A kada pomislite već da je ovo prirodno čudo fenomen, tu je i vodopad Ripaljka koji će vas ostaviti bez daha, ali leti često i ostane bez vode, pa je najbolje birati vreme za posetu u nekim drugim godišnjim dobima.
By Bojana Stulic – Own work, CC BY-SA 4.0, Link
Takođe, u blizini se nalaze i ostaci rimskih utvrđenja, a na putu u blizini vodopada se nalazi udubljenje u steni za koje se veruje da je korito cara Konstantina.
Za posetioce postoji nekoliko mesta za kampovanje i piknik. Odmah preko puta kampa nalazi se i obeležena staza za penjanje. Jelašnička klisura je prvo penjalište u Srbiji posvećeno isključivo sportskom penjanju.
By DjordjeMarkovic – Own work, CC BY-SA 4.0, Link
Tako da se za svakog može da naći neka zanimacija- i za penjače, i za kampere, i generalno sve ljubitelje prirode.
Od prvih smerova koji su nastali, pa sve do danas, svi su opremljeni za sportsko penjanje. Stena je oštar dolomitski krečnjak, a najinteresantniji su Veliki zid i Potkapina.
By DjordjeMarkovic – Own work, CC BY-SA 4.0, Link
Kažu da je u Jelašničkoj klisuri najbolje je vreme za penjanje proleće i jesen, s obzirom na izuzetnu hladnoću zimi i toplotu leti.
U ovim predelima uživaju penjači, planinari i svi ljubitelji prirode, a rezervat ljubomorno čuva svoj biljni i životinjski unikatni svet. Nadamo se da će svoj očuvani ekosistem što duže održati, kao i ugrožene primerke. Što više prirodnih rezervata je, u ovo vreme zagađenja i istrebljivanja vrsta, kao oaza u pustinji. Jelašnička klisura je svakako jedna od njih.
By Rada Vlada – Own work, CC BY-SA 4.0, Link
