На велики празник Врбицу/Цвети одржао се 15. по реду Витез фест. Ова манифестација је одржана на Београдској тврђави, под слоганом : „КЛИНЦИ И КЛИНЦЕЗЕ, ПОСТАНИТЕ ПРИНЧЕВИ И ПРИНЦЕЗЕ!“
Што се тиче саме организације, можемо само да кажемо – свака част! Како је Витез фест је био најављиван можете видети на YouTube каналу Краљевски ред витезова:
С обзиром да је улаз бесплатан и цела манифестација отворена за улазак, нисмо дуго видели да је неко мислио на сваки детаљ, чак и код манифестација где се улаз плаћа. Од цистерне са водом, великог броја тоалета, до разноврсности целог програма која је посетиоце свих година и забавила и едуковала у исто време.
Такође су на свом YouTube каналу омогућили уживо пренос за све оне који нису били у могућности да дођу, па и сада можете видети стримове како је то изгледало. А изгледало је тако да је тврђава на пар дана личила на тврђаву из доба витешке Србије Св. Деспота Стефана Лазаревића, ктитора Београда и славе Краљевског Реда Витезова.
Овој манифестацији је претходила Недеља витештва у периоду од 26-30.марта са бројним предавањима и пројекцијама, као и концертима. Главни догађаји су се одржали у суботу и недељу, а почетак је традиционално означен састајањем на Тргу одакле је поворка прошла Кнез Михајловом улицом до платоа Горњег града Београдске тврђаве, тачније код Деспотове Куле где је око 14 сати почео културно уметнички програм.
Прилазећи Калемегдану, видимо већ људе са децом и осмесима на лицу како носе венчиће на глави и папирне круне. Мали принчеви и принцезе су већ започели своје путовање у бајку. Уласком у Горњи град можемо видети колико је програм разноврстан. Са једне стране коњи са хиподрома које деца могу јахати, са друге стране сајам где мноштво градова и општина представља своје традиционалне производе. А онда музичка бина на којој разни хорови, оркестри и друштва изводе своје нумере, крај које стоје соколари који стрпљиво пуштају децу да им соко стане на руку.
Затим витешки шатори испред којих опуштено стоје и ћаскају дворске даме и витезови.
Уз зидине Горњег града се налази пењалица САЈа који стрпљиво дижу децу до највише тачке. Ту се налазе и штандови војске, жандармерије и полицијске бригаде. Полигон где наши војници показују деци како се бори тако што их пуштају да их победе, а они то одлично користе и попну им се буквално на главу. Коњичка полиција која стрпљиво стоји и позира сваком детету који би усликало или помазило коња. Стрељаштво, као и лукарство је једна од главних такмичарских дисциплина. Жандармерија која има мету за гађање, а Полицијска бригада која има штанд са опремом јако занимљива дечацима који стидљиво питају да ли могу да пробају шлем. А ни девојчице нису незаинтересоване јер не желе све девојчице да бду дворске даме, понека би и да буде и витез.
Ту су изложени и средњевековни реквизити које деца могу пробати (наравно, све је дрвено и безопасно). Просто да човек не зна на коју страну да иде.
У недељу се манифестација наставила. Војна полиција је демонстрирала како српски витезови то данас раде. Чак их ни киша није омела да покажу своје умеће и начине борбе. Након њих су наступали Белгијанци, Французи и Руски хусари који су приказали средњевековне борбе са свим витешким обичајима. Све то уз пратећи музички програм.
Белгијанци и Пољаци су приказали борбу мачевима као што је било некад у 15.веку, а победници су добили аплаузе. Победник је на крају упитао да публика одлучи да ли ће губитник преживети. Преживео је, наравно.
Ту су били и Руски хусари који су на главици купуса приказали своје умеће. Руски царски хусарски пук је била елитна јединица руског цара и у тој јединици је било и доста Срба.
Показали су прво своје вештине на коњима. А онда рекли како сабља ниј само за бој, већ и шампањац и отворили један и наздравили са браћушкама. Један од њих је случајно поломио флашу сабљом, али попи он онај остатак на екс, искрено се надамо да није било стакла.
С обзиром да су пили док су на коњу, надамо се да неће добити казну. Мада боље да су узели вотку или ракију, чули су се коментари из публике.
А одушевљењу деце никад краја када је настрадао купус од мача руског хусара и громогласни аплаузи који су прекрили тврђаву.
Оно што је најбитније, показало је да витезова још увек имамо, и те како!
Јер бити витез није само узети мач и ставити оклоп. То је управо оно што смо видели на овом фестивалу – када те припадници војске и полиције чувају ноћу и других брига имају, а на овај дан са толико стрпљења показују деци начине борбе, допуштају да га деца „победе“, када припадници САЈа стрпљиво по 100-то дете подижу конопцем, када припадници полицијске бригаде дају сваком детету да стави шлем и са много стрпљења и љубави га помази по глави, када жандармерија објашњава саком понаособ како да погоде мету, када припадници коњичке полиције позирају свакоме за фотографу са коњем, војник који позира баки која га стидљиво пита да ли сме да га слика јер је у пуној ратној опреми…. А у позадини се чује „тамо далеко“ и „..говоре гробови ратника и славних предака…“. Таква енергија и таква атмосфера да пробуди само једно осећање – понос. Витештво је стање духа, као што је рекао организатор. Није битно да ли носе оклоп или маскирну униформу. То је витештво. Ако нисте посетили ове године овај сјајан догађај, немојте га пропустити у наредним годинама. Није битно колико година имате, одушевићете се као да имате 5.
