Po treći put zaredom, svečani marš „Besmrtnog puka“ započeo je svoju šetnju ispred Spomen parka oslobodiocima Beograda. Nakon polaganja venaca na platou kod Spomenika oslobodiocima Beograda, par hiljada građana priključilo se „Besmrtnom puku“, a ovu povorku je predvodio srpski ogranak „Noćnih vukova“ za kojima su se vijorile zastave. Za njima su krenuli građani sa natpisom Besmrtni puk Srbija. Sa uzvicima „Ura!“ nakon nekog vremena povorka je krenula za Noćnim vukovima.
Saobraćaj je bio obustavljen u delovima grada kojim se kretao marš. Svečani marš je krenuo iz Ruzveltove ulice, i kretao se Bulevarom Aleksandra, do Skupštine grada Beograda, ispred koje je smeštena bina gde je organizovan svečani koncert. Tu su takođe nakon nastupa puštani snimci sa proslave Dana pobede iz Moskve, a veliki broj posetilaca koji je nosio fotografije je bio upravo iz Rusije. Veliki broj mladih je takođe posetio ovu manifestacija i upravo su oni bili u prvim redovima , a bilo je i najmlađih koji su se priključili ovom svetskom događaju.
Posle koncerta je organizovana projekcija filma u Kombank dvorani (Domu sindikata). Tu će biti prikazan film „Sobibor“ koji svedoči o bekstvu iz nacističkog logora, a koji je imao svoju premijeru u sedištu UN.
Manifestacija „Besmrtni puk“ organizuje se već treću godinu u Beogradu, a uz podršku Ambasade Rusije, Ruskog doma u Beogradu i Grada Beograda.
Pokret „Besmrtni puk“ nastao je u Rusiji 2011. godine, ali se ubrzo proširio na 1.200 gradova širom sveta. Beograd se pridružio pre 3 godine, a ove godine su se pridružili i mnogi gradovi u Srbiji i Republici Srpskoj.
Бессмертный полк je te 2011. godine započeo ovu manifestaciju, kada je ulicama ruskog grada Tomska marširalo 5.000 ljudi noseći slike svojih predaka stradalih u Otadžbinskom ratu.
Prošle godine ovoj manifestaciji se pridružilo preko 40 zemalja sveta (između ostalih i SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kina itd.). Prošlogodišnji „Besmrtni puk“ u Beogradu bio jedan od najbrojnijih na svetu izvan područja bivšeg SSSRa.
2011. je u Tomsku marširalo samo par hiljada ljudi. Danas maršira preko 12 miliona u 1.200 gradova širom sveta. Samo u Moskvi je pola miliona građana prošetalo u ime svojih predaka. Šetnja uvek ide bez ikakvih političkih obeležja i simbola i ima samo rodoljubivi i moralni karakter.
Ukoliko želite da se pridružite u narednim godinama, nije potrebno da imate nekog od predaka čiju sliku bi nosili (mada stvarno ne znam ko u Srbiji nema), maršu mogu da se priključe svi građani Srbije koji žele mir i slobodu, a protiv su agresije i fašizma.
U svakom slučaju, divna manifestacija, koja širi mir i želju za slobodom. Iako je delimično tužna jer tih ljudi na fotografijama dugo već nema, opet odiše nekim lepim osećajem da smo ponosni ko smo i odakle smo, i da smo deo onog dela sveta koji će uvek marširati u ime onih koji to više ne mogu i koje ne smemeo zaboraviti. Takođe, drago mi je što je i Srbija deo ovog velikog pokreta i manifestacije, što gaji prijateljstva sa drugim narodima i nadam se da će joj se sledeće godine priključiti još veći broj građana.
